A šta ako je to onaj lik tamo? A ne on je nekako i privlačan, kladim se da ima preča posla u životu nego mene da stalkuje.

...a onaj? Ne, odavde mi se čini kao da ima devojku.

"Miyeon." Osetim ruku na ramenu kako me gurka na šta se zbunjeno ali blago iznervirano okrenem prema Semjoon.

"Nema šanse. Šta će on ovde?"

"Jisung je u našoj školi?"

"Nema šanse." Ponovila sam.

"Prati ga, prati ga, prati ga."

"Začepi Semjoon, osetiću se kao dotični ako nastaviš."

"Kao ko?"

"Um..niko."

Hyunjinov pov

"Čini mi se kao da će me njegov ljutit izraz lica opsedati danima i noćima, a ja to više ne mogu da-"

"Hyunjine." Jeongin odluči da me prekine i vrati na zemlju. "Tako si sladak. Da ne pominjem da sam ja taj koji ima proteze i rupice a ti mi kradeš svu slavu."

"Osećam se kao da se nalazim-"

"Hajde sad ne filozofiraj." Namršti se Jeongin. A niko ne voli kada se on namršti, jer mu lice izgleda poprilično zastrašujuće.

"Prestani sa tim."

Protresao je glavu nakon čega je zagrizao sendvič koji mu se nalazio u ruci. "Znaš da Jisung dolazi na ispite danas?"

Još mi je to trebalo.

"Hvala ti što si mi dodatno uništio dan."

"Nema na čemu." Nasmešio se. "Šta ćeš da mu kažeš kada se sretnete?"

"Ne smem da dopustim da se sretnemo." Promrmljam i pokupim upitan pogled od trećaka. "Jer..."

Miyeon će verovatno da ga juri po školi a ne smem da joj se otkrijem.

Plus...Moram je držati podalje od njega kako znam i umem. Kako uopšte to da izvedem?

"Jer sam ja jedno dvolično govno."

"O čemu ti to?"

"Ne bi ti to razumeo."

Miyeonin pov

Gledao me je čudnjikavim pogledom. Kao da se setio onoga što se dogodilo preksinoć.

"Mislim da te gleda." Mrmljala mi je Semjoon na uho, poprilično providno.

"Ma ne laži." Odbrusim.

"Minho će te ubiti ako nastaviš da buljiš u njega."

"Začepi Semjoon."

Tada, krenuo je prema nama, prvo se okrenuvši ka vratima učionice na kratko, a zatim je vratio pogled prema Semjoon koja se smeškala i meni kojoj su se noge blago tresle.

"Hej. Ti mora da si ona devojka od preksinoć." Skinuo je kačket sa glave dok mi se blago poklanjao. Poklonim se nazad užiurbano i krenem da klimam glavom kao luda.

"Hej, hej, smiri se." Širom je otvorio oči videvši me kako paničim iznutra.

"Izvini." Pogledam ga čudnjikavim pogledom.

"Jako si mi zaličila na nekoga, ništa više. Izvini zbog neprijatnosti."

Odmahnula sam glavom. "Nema veze, dešava se svima."

Telefon mi zavibrira u tom momentu i odvuče mi pažnju sa Jisunga na trenutak.

imate jednu poruku korisnika 'missingh'.

Ti?

| missingh |

missingh:
makni se od jisunga

Gde je on?

ja:
Odakle me gledaš

missingh:
makni se od jisunga

ja:
Zašto bih

missingh:
jer ovde postoji mnogo
boljih osoba od njega

ja:
Na primer?

missingh:
ja

Je li on to upravo..Flertovao sa mnom?

missingh:
ne šalim se, pronađi me
na ulazu u školsku salu moram
nešto da ti kažem hitno je

ja:
Ti mora da se šališ

missingh:
izgledam li ti kao da
se šalim

ja:
Ne znam, ne vidim te

missingh:
...

missingh:
samo dođi

To je bio momenat kada sam zaboravila na dešavanja oko sebe i glavom bez obzira potrčala prema izlazu iz prostrane škole.

Nadam se da je deo zanimljiv, nemam pojma više hahah

Hvala svima koji čitaju ovu priču još jednom, mnogo mi znači svaki read, vote i komentar. Volim vas puno, ne zaboravite sa strimujete Eclipse, Superhuman (vrh je omgg) i Miroh. Volim vas ♡